Данас школу чине: осморазредна матична школа у Ћуприји са двадесет четири одељења; осморазредна школа у Јовцу са осам одељења и четвороразредне школе у Иванковцу- Паљану са четири одељења; Бигреници са четири одељења ; Кованици и Остриковцу са по једним одељењем.
Фебруара је отворена нова монтажна школска зграда са шест учионица за разредну наставу. Посебна пажња у то време посвећивана је модернизацији наставног процеса. Набављена су нова наставна средства, учила, опрема, апарати. Велики број учила (графикона, макета и разног дидактичког материјала) израдили су наставници са ученицима.
Од Школе ученика у привреди добијене су просторије за фискултурну салу, столарску радионицу и фотокомору. Ђачка задруга која је формирана у то време радила је до 2000. године. Школа је имала своју економију (фарму живине, фарму свиња и петнаест кошница) у издвојеном одељењу у Иванковцу.
У сарадњи са Графичким предузећем "Младост" из Ћуприје школа је добила штампарију.
Тешкоће школе у погледу школског простора су ублажене добијањем сутерена новоподигнуте зграде Завода за социјално осигурање.
Школа је адаптирана. Иако је после тих радова школа располагала са 12 пространих учионица, просторијом за радионицу, физичким кабинетом и канцеларијама за наставнике и руководиоце, школски простор је био мали према броју ученика. Још четири одељења су радила у згради гимназије и основне школе. Недостајале су просторије за смештај кабинета, фискултурна сала, просторије за читаоницу и библиотеку.
Формирана је осмогодишња школа у чији су састав ушли ученици нижих разреда гимназије и основне школе. Исте године се и при школи отвара забавиште са педесеторо деце.
Након краја Другог светског рата, током ког су у школи били смештени немачки војници, школа почиње са радом.
Број одељења се стално увећава. Наведене године их је било 12, а већ 1929. постојало је 14 одељења. Школске 1934/35. године постојало је 17 одељења.
Током Првог Балканског Рата јепретворена у болницу, а у току И светског рата је уништена сва школска имовина: библиотека, архива, намештај, учила, столарија. Школа је почела да ради тек 8. маја 1919. године. У школи се радило у течајевима од по 3 месеца, тако да су деца за једну годину завршавала основну школу.
Главна зграда школа се више пута мења, све до 1890. године, када је изграђена садашња зграда.
По завршетку Другог српског устанка започео је процес обнављања школа, тако да су прве "мале" школе отворене у Београду, Јагодини и Ћуприји.
Према истраживањима, прва школа у Ћуприји је отворена ове године. Школа је била смештена у згради некадашње кафане "Синђелић". ОШ "Ђура Јакшић" у Ћуприји је наследница Прве ћупријске школе и спада у најстарије школе у Србији.
Тренутно школу похађа више од 700 ученика. Колектив школе чине: 83 радника, од тога 41 наставник, 20 наставника разредне наставе; 2 вероучитеља; 10 помоћних радника; 2 домара; директор, педагог, психолог, библиотекар, секретар, благајник, књиговођа и шеф рачуновођства.
У школи раде и бројне секције (новинарска, драмска, хор и оркестар, рецитаторска, спортска...).
Остали простор чине: четири канцеларије; простор за продужени боравак и школска библиотека чији се књижни фонд стално увећава и у сваком тренутку омогућава ученицима да дођу до потребне лектире или литературе.
Отворени школски простор обухвата школско двориште и терен за мали фудбал.
Матична школа располаже са 3 учионице и са још 9 опремљених кабинета (кабинет за биологију; кабинет за физику и хемију; кабинет за информатику и рачунарство (медијатека); кабинет за географију и историју; кабинет за математику; кабинет за српски језик; кабинет за стране језике; кабинет за музичку културу; кабинет за техничко и информатичко образовање и ликовну културу).