РАЗГОВОР С ПОВОДОМ - ИНТЕРВЈУ СА МР ИВАНОМ КРУЉ,

НАСТАВНИЦОМ  У ОШ ,, ЂУРА ЈАКШИЋ“ У ЋУПРИЈИ

ПРОФЕСОРКА ИВАНА КРУЉ БИЛА ЈЕ УЧЕНИК, НОСИЛАЦ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ , ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ“ ДАНАС „МИРОСЛАВ АНТИЋ“  И ГИМНАЗИЈЕ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“  У НИШУ. НА ДЕПАРТМАНУ ЗА ФИЗИКУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ДИПЛОМИРАЛА ЈЕ 2001. ГОДИНЕ, А МАГИСТАРСКУ ТЕЗУ  ПОД НАЗИВОМ „МЕСТО И УЛОГА СОЛАРНИХ ЋЕЛИЈА У НАСТАВИ ФИЗИКЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У СРБИЈИ“  ОДБРАНИЛА ЈЕ 2009. ГОДИНЕ . У  ОШ ,,ЂУРА ЈАКШИЋ“ У ЋУПРИЈИ РАДИ ОД 2003. ГОДИНЕ , А ОДСКОРА И КАО ПРЕДАВАЧ НА ВИСОКОЈ ШКОЛИ ПРИМЕЊЕНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. МАЈКА ЈЕ ЧЕТРНАЕСТОГОДИШЊЕГ УРОША.

 Интервју –

Може ли наставник бити успешан  у условима какви су тренутно у већини школа у Србији?  Одговорићемо потврдно , ДА , а пример имамо у нашем непосредном окружењу.   ОШ ,,Ђура Јакшић“   се може похвалити успешним радом и дугогодишњом традицијом ,а недавно  и једним од 16  најбољих едукатора Србије за 2015. годину, наставницом   Иваном Круљ.

Наставник може бити успешан али како?

1. У чему се крије  тајна успешног просветног радника/ наставника?

Уколико усвојимо дефиницију успешности онда не би требало да постоје тајни рецепти за нека постигнућа. Успеси долазе након посвећености раду, његовом планирању, постављању циљева и мерљивих стандарда на путу остваривања циљева.

2. Шта је по твом мишљењу успешан час? Који је критеријум  који ти примењујеш у настави да би испитала нпр. степен допадљивости неке  области из физике? Шта твоји ђаци воле на часовима? Једноставно: Успешан час је онај на коме је остварен постављен циљ. Реалније је поставити један циљ и посветити се његовом постизању него низ циљева и загубити се у њиховом постизању. Степен допадљивости часа или предмета видљив је у атмосфери на часу, након чега долазе објективни показатељи у виду резултата анкета, упитника, интервјуа. Моји ђаци, као и сва деца, највише воле прилику да се играју. Срећом физика обилује могућностима да се проучавање неке појаве претвори у игру. Поред тога улога оцењивача, било да треба да оцене себе, своје, другаре, наставу, час или мене, једнако је радо прихваћена и њој се често ужива. Та интеракција је јако важна посебно при планирању долазећих активности.

3. Која је најбоља корелација предмета- физика и ...? Физика и сви други предмети. Као и физика и све области живота. Не може се издвојити ни једна област живота или наставна тема било ког предмета а да у основи нису физичке законитости.

4. Како мотивисати младе људе да се баве науком? Како ти то постижеш? Да споменемо успешну такмичарску годину... Дати изазов. Покренути питања, а за постављеним питањима креће се у потрагу за одговорима. Претходна школска година била је успешна према броју учесника Државног такмичења, али успехом сматрам и она постигнућа ученика када их је од пласмана на више рангове такмичења делио поен или два. Можда је то исцртавање границе као последица одређене статистичке расподеле имало додатни позитиван утицај на развој карактера тих ученика. А усавршавање карактера је један од највећих  задатака човечанства.

5. Колико ,,километара“задатака треба провежбати за Олимпијаду из физике , која је највиши ранг такмичења у нашој земљи? Вероватно онолико километара колико је дуг пут до такмичења.

6. Шта би издвојила као свој највећи успех? Не знам. Ваљда зато што нема јединице мере за то. Али о ком год успеху или неуспеху да је реч, питање припадности једној особи није на месту, јер сваки резултат проистекне или не проистекне  из неког дугог и тимског рада.

7. Како замишљаш наставу физике за десет година? За или против мобилних телефона у настави? Уз ово питање лепо је размислити како видимо свет за десет година. Предвиђати будућност лако је научницима. Како каже Мичио Каку у свом изузетном делу Физика будућности:  „Верн је предвидео да ће у Паризу 1960. постојати стаклени небодери, клима уређаји, ТВ, лифтови, брзи возови.... па чак и нешто налик на интернет.......Како је Жил Верн био у стању да предвиди будућност за сто година и притом буде тако запрепашћујуће прецизан. Његови биографи су забележили да је, премда сам није био научник, непрестано посећивао научнике и засипао их питањима о томе како они видењ будућност......Верн је, више од других, схватао да је наука мотор који тресе темеље цивилизације и носи је у нови век помоћу нових чуда и дивота. Кључ Вернове визије и дубоке проницљивости крио се у његовој спознаји снаге науке да унесе револуцију у друштво. .... „

Мобилни телефони? Да, наравно. То је само име за уређаје који су, када је настава физике у питању, асистенти, мерни инструменти као што су стоперице, компаси, мерачи јачине звука, термометри, а када је настава у сваком смислу у питању и  албуми, камере, интернет претраживачи, калкулатори.....

Одговорила бих како желим да видим физику у школи за десет година. У одељењу од петнаест ученика који експериментално истражују природу помоћу  најсавременијих наставних средстава.

8. Које су предности данашњих  студената природних наука? У односу на твоје време и студирање? Вероватно је да је то доступност литературе, постојање видео лекција, симулација. У коначном једна добра колекција радова као основа коју надограђују својим истраживањима и изучавањем природе уопште.

9. Да ли су ,,штребери“ поново у моди? Наука ин или аут... Нисам сигурна да мислимо на исто када кажемо „штребер“. Образовање и знање никада нису губили своју позицију у друштву, то приватно свако себи признаје, без обзира на можда другачију слику која јесте само привид. Да ли бисте волели да вас лечи лекар без компетенција, да вам уређаје по кући поправља неко о то не зна да ради, да вас подучава неко ко то не уме? Наука увек ин. Наука то је бољи стандард, то је квалитетнији и лепши живот. Све у чему се данас осећамо сигурно и лепо последица је научног развоја.

10 . Можеш ли да нам препричаш неку анегдоту из ђачког живота? Теби најдражу...

Свакако, због симболике коју носи могу рећи да ми је најдража једна ситуација од пре десет или више година, када је током диктирања једног дугог текстуалног задатка, о вожњи првог трамваја у Београду, циљано састављеног са много споредних и историјских детаља да би ученик из мноштва информација извукао оне битне за решавање проблема, и који је заузимао више од једне странице, неко од ученика сасвим озбиљно саопштио одељењу да ја диктирам тестамент. Данас би тај „тестамент“ био дат у штампаној верзији.

 

 

 

                     Разговор водила проф.Марија Мијајловић- Јовановић

antalya escort antalya escort mersin escort samsun escort kuşadası escort mersin escort adana escort eskişehir escort istanbul escort gaziantep escort bodrum escort izmir escort bursa escort kayseri escort ankara escort netspor canlı mac izle